Kada se govori o vinu, priča o vinogradu je nezaobilazna. Zato se ne retko čuje rečenica da vino počinje da se pravi još u vinogradu. Tu se rađa ta čudesna kapljice koje opija i pri samoj priči o njoj.
Nekoliko decenija unazad na ovim prostorima su se pretežno proizvodila i konzumirala tzv. masovna ili stona vina, vina niskog kvaliteta. Tada je focus vinogradara bio u proizvodnji visokih prinosa grožđa što se odražavalo na kvalitet u negativnom smislu, a zatim i na vino. Bio je važan kvantitet, a ne kvalitet. Danas je priča drugačija. Akcenat je na kvalitetnim vinima čija je proizvodnja jedino moguća od odabrane i kvalitetne sorte grožđa uz veliki trud i rad u vinogradu i nezaobilaznu stručnost vinogradara i enologa. Oni su ti koji pričaju nemušti jezik sa prirodom darujući ljubiteljima vina, najlepši prirodni nektar zvano vino.
Vinograd je mesto gde počinje život jednog vina. Koliko će ono biti veliko zavisi od mnogo faktora. Klimatski, zemljišni uslovi, osunčanost, nagib terena, temperatura, sorta, umeće vinogradara i vinara da spoje naizgled nespojivo, utiču na stvaranje jednog vina. Iz ugla običnog posmatrača, rađanje novog vina ćesto izgleda vrlo lako i jednostavno,a koliko je ono zapravo teško, znaju samo čuvari i negovatelji plemenite loze. Iako težak i naporan rad, oni su ipak strastveni zaljubljenici koji i u godinama obilnih i stalnih kiša kada strepe da li će uopšte biti roda, nikad ne odustaju. To je ono što vino čini čudesnim, a njegove tvorce velikim.
Uloga vinogradara je od velike važnosti jer proizvesti kvalitetno vino od lošeg grožđa je gotovo nemoguće. U februaru,kada počinje orezivanje loze, počinje i neprekidna borba i želja da se stvori veliko vino. Ipak, nije sve u rukama proizvođača jer priroda nije uvek na njegovoj strani, ali stručnost i iskustvo u velikoj meri doprinose minimalne uticaje negativnih efekata prirode.
Važnost sorte takođe ne treba zaboraviti. Koliko je ona važna, govori činjenica da vrhunska sorta u neadekvatnim uslovima nema kvalitet za vrhunska, pa čak ni kvalitetna vina, već daje obična, prosta vina. Prema tome, autohtone sorte ne treba zanemarivati. Njihova bilogija je prilagođena uslovima sa kojeg potiče i tu gajena daje najbolje rezultate. Istina, nije svaka autohtona sorta i vrhunska, ali one koje to jesu, treba negovati. One daju posebnost I prepoznatljivost podneblja. Sva kompleksnost vina rođeno je iz grožđa koje naizgled deluje vrlo jednostavno, ali put do njegovog stvaranja predstavlja pravu umetnost. Zato potrošač treba da zna da ceni vino, tačnije umetnost vinara, sto znači da je spreman da plati odgovarajuću cenu za vino. Proizvođač treba da dočara kroz vino odlike specificnosti terena, kvalitet sorte, a potrošač treba to da zna da prepozna. To je simbioza koja jedino ima smlisla i uspeha !
Priča o vinu nema kraja i nikad neće prestati. To je čudesna tečnost koja obuzima i tera nas da ne zaboravimo njeno poreklo I njeno nastajanje, a proizvođače koji nam poklanjaju ovu blagodet da cenimo još više.
